Uzgoj koza može biti dobar izbor i za manje porodično gazdinstvo i za ozbiljniju proizvodnju mleka, sira ili jaradi, ali samo ako se proizvodnja planira pre kupovine prvih grla.
Koze se često predstavljaju kao skromne životinje koje mogu da se hrane gotovo bilo čime. To je jedna od najvećih grešaka u kozarstvu.
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Srbije naglašava da količina i kvalitet hrane direktno određuju proizvodnju mleka i kondiciju grla. Za uspešno gazdinstvo potrebni su zdravo stado, odgovarajući smeštaj, kvalitetna hrana, dobra zdravstvena zaštita i siguran plasman proizvoda.
Pre kupovine koza odlučite šta želite da proizvodite
Prvi korak nije izbor objekta ili hrane, već cilj proizvodnje.
Ako je glavni proizvod mleko, treba birati mlečne rase i grla iz zapata kod kojih postoje podaci o proizvodnji i zdravstvenom stanju. Ako je cilj proizvodnja jaradi i mesa, važniji postaju prirast, plodnost i sposobnost majki da odgaje podmladak.
PSSS savetuje da se grla kupuju iz zdravog zapata poznatog porekla i da rasa odgovara pravcu proizvodnje. Važan je i plasman. Deset veoma mlečnih koza neće mnogo značiti ako nema kupaca za mleko ili proizvode koji će se od njega napraviti.
Kod kupovine obratite pažnju na noge i papke, kondiciju, vime kod odraslih koza, disanje, dlaku i ponašanje životinje. Grlo koje stalno kašlje, izrazito je mršavo, šepa ili ima uvećane limfne čvorove ne bi trebalo uvoditi u postojeće stado bez veterinarskog pregleda.
Nova grla je dobro držati odvojeno najmanje 30 dana pre spajanja sa ostatkom stada. Takav karantin preporučuju i američke veterinarske smernice jer smanjuje mogućnost unošenja zaraznih bolesti i parazita na farmu.
Kakav smeštaj je potreban kozama
Kozarnik ne mora biti luksuzan, ali mora biti suv, čist i dobro provetren.
Vlaga i prljava prostirka stvaraju mnogo veći problem od hladnoće. Objekat treba da zaštiti koze od kiše, vetra i ekstremnih vremenskih uslova, ali ne treba da bude potpuno zatvoren bez razmene vazduha.
Penn State kao osnovne zahteve dobrog objekta navodi ventilaciju bez kondenzacije, suvu prostirku, čiste hranilice i pojilice i organizaciju prostora koja omogućava lako čišćenje. FAO takođe naglašava da koze loše podnose blatnjavu i vlažnu podlogu.
Za odraslu kozu površina u zatvorenom prostoru zavisi od veličine grla i sistema držanja. FAO za kozu od oko 50 kg navodi približno 1,1 m² čvrstog poda po grlu, uz dodatni prostor u ispustu. To treba posmatrati kao orijentaciju, a ne kao univerzalnu meru za svaki objekat.
Dobra ograda je jednako važna. Koze se penju, provlače i koriste svaku slabu tačku, pa ograda koja bez problema zadržava goveda ne mora biti dovoljna za koze.
Ishrana koza počinje kvalitetnom kabastom hranom
Osnovu obroka treba da čine paša, brst, seno i druga kvalitetna kabasta hraniva.
Koze posebno vole raznovrsnu vegetaciju. Pored trava koriste lišće i mladice različitih drvenastih i žbunastih biljaka. PSSS kao primere navodi jasen, lesku, vrbu, kupinu i druge vrste koje koze rado brste.
Ipak, mogućnost da koriste raznovrsnu hranu ne znači da mogu da daju veliku količinu mleka na nekvalitetnoj ishrani.
Kod proizvodnih koza unos hrane zavisi od telesne mase, mlečnosti, faze bremenitosti i kvaliteta obroka. PSSS navodi da koza od oko 50 kg u proizvodnji može dnevno da unese približno 2 do 2,5 kg suve materije, ali se tačna količina mora prilagoditi proizvodnji i kvalitetu hraniva.
| Faza proizvodnje | Na šta posebno obratiti pažnju |
|---|---|
| Odrasla koza van laktacije | Dobro seno ili paša, minerali i voda |
| Poslednja trećina bremenitosti | Više kvalitetne energije i proteina |
| Rana laktacija | Najkvalitetnija kabasta hrana i pažljivo doziranje koncentrata |
| Jarad u porastu | Mleko, kvalitetno seno i postepeno uvođenje čvrste hrane |
| Priplodna grla | Dobra kondicija bez preteranog gojenja |
MSD Veterinary Manual naglašava da kabasta hrana treba da ostane osnova obroka čak i kod intenzivne proizvodnje. Velike i nagle količine žitarica mogu poremetiti rad buraga i izazvati acidozu, pa koncentrat ne treba koristiti kao zamenu za loše seno.
Voda je posebno važna kod mlečnih koza
Koza mora stalno da ima pristup čistoj vodi.
Potrebe se povećavaju pri visokim temperaturama, tokom laktacije i kod ishrane suvom hranom. MSD navodi da se potrošnja vode značajno menja u zavisnosti od temperature, aktivnosti, trudnoće i proizvodnje mleka. Ograničavanje vode može brzo smanjiti proizvodnju.
Pojilice treba postaviti tako da se voda što manje zagađuje prostirkom, hranom i izmetom.
Uz vodu treba obezbediti odgovarajuću mineralnu smešu za koze. Potrebe za bakrom, selenom, cinkom i drugim mineralima zavise i od sastava zemljišta i hrane, pa dodatke nije dobro davati nasumično. MSD posebno upozorava da i nedostatak i neodgovarajuća suplementacija mogu napraviti problem.
Najviše pažnje obroku treba posvetiti pred jarenje
Potrebe koze značajno rastu u poslednjoj trećini bremenitosti, naročito ako nosi dvoje ili troje jaradi.
Plodovi tada brzo rastu, dok u trbušnoj duplji ostaje manje mesta za burag. Koza zato mora da dobije kvalitetniju hranu, a ne samo veću količinu lošeg sena.
PSSS preporučuje povećanje hranljive vrednosti obroka u završnom delu bremenitosti, dok veterinarska literatura upozorava da nedostatak energije u ovom periodu može doprineti pojavi graviditetne toksemije, posebno kod koza sa više plodova.
Promene hrane treba uvoditi postepeno. Nagli prelazak sa zimskog obroka na vrlo mladu pašu ili naglo povećanje količine koncentrata mogu izazvati probavne probleme.
Prvi sati života jaradi veoma su važni
Posle jarenja treba proveriti da li jare diše normalno, da li može da ustane i da li je uzelo kolostrum.
Kolostrum je prvo mleko bogato antitelima. Jare se rađa bez odgovarajuće količine zaštitnih antitela i mora ih dobiti upravo preko kolostruma.
Iowa State University preporučuje da jare dobije kolostrum što pre, idealno da oko polovine potrebne količine unese tokom prva četiri sata, a ukupno najmanje oko 10% svoje telesne mase tokom prvih 24 sata. Sposobnost creva da apsorbuju antitela brzo opada nakon rođenja.
Kod slabog jareta ili komplikovanog jarenja treba reagovati brzo i po potrebi uključiti veterinara.
Jarad postepeno počinju da probaju seno i drugu čvrstu hranu već tokom prvih nedelja života. Hranilice treba postaviti tako da hrana ostane suva i čista.
Kada mlade koze mogu u priplod
Polna zrelost ne znači da je životinja dovoljno razvijena za bezbednu prvu bremenitost.
Mnogo je korisnije gledati telesnu masu nego samo starost. Penn State preporučuje da mlada koza pre prvog pripusta dostigne približno 65 do 70% očekivane mase odrasle životinje.
Graviditet kod koza prosečno traje oko pet meseci, odnosno približno 148 do 152 dana.
Vođenje evidencije o datumu pripusta zato omogućava da se na vreme pripreme prostor za jarenje, obrok i nadzor grla.
Parazite ne treba rešavati nasumičnim davanjem lekova
Unutrašnji paraziti predstavljaju jedan od najčešćih problema u uzgoju koza.
Znaci mogu biti gubitak telesne mase, slabiji prirast, lošija dlaka, proliv i anemija. Međutim, stalno davanje antiparazitika svim kozama bez provere nije dobro rešenje.
Otpornost parazita na lekove postaje ozbiljan problem. Penn State preporučuje kombinaciju pravilnog upravljanja pašnjacima, izbegavanja prenatrpanosti, higijene i ciljane terapije životinja kojima je ona zaista potrebna. Pregled fecesa može pomoći u proceni opterećenja parazitima.
Rotaciona ispaša može da smanji pritisak parazita i istovremeno omogući bolji oporavak biljaka na pašnjaku.
Papke pregledajte redovno
Prerasli papci menjaju oslonac noge, otežavaju kretanje i povećavaju mogućnost problema.
Ne postoji jedan tačan interval šišanja za sve koze. Na kamenitom i tvrdom terenu papci se prirodno više troše, dok grla koja većinu vremena provode na mekoj prostirci obično zahtevaju češću intervenciju.
Cornell navodi da nekim kozama uređivanje papaka može biti potrebno približno na šest do osam nedelja, dok druge zahtevaju znatno ređe šišanje. Zato je važnije redovno pregledanje nego slepo praćenje kalendara.
Hramanje, otok ili neprijatan miris između papaka zahtevaju detaljniji pregled.
Zdravstveni program napravite sa veterinarom
Vakcinacija, kontrola parazita i preventivni pregledi treba da budu prilagođeni konkretnom gazdinstvu.
Nije dobro preuzeti američki ili drugi strani program vakcinacije i automatski ga primeniti u Srbiji. Dostupne vakcine, epidemiološka situacija i preporučeni postupci mogu biti drugačiji.
Veterinar koji poznaje stado može napraviti plan zaštite i pomoći kod mastitisa, problema sa reprodukcijom, proliva kod jaradi, bolesti papaka i drugih poremećaja.
Svakodnevno posmatranje životinja ostaje jedan od najboljih načina ranog otkrivanja problema. Koza koja odjednom prestane da jede, odvaja se od stada, teško diše, ima proliv ili ne može normalno da ustane ne treba da čeka nekoliko dana na pregled.
Vodite evidenciju kao da imate mnogo veće gazdinstvo
Čak i sa deset koza vredi zapisivati:
- poreklo svakog grla;
- datum pripusta i jarenja;
- broj rođene i odgajene jaradi;
- količinu mleka;
- bolesti i terapije;
- probleme sa vimenom i papcima;
- datum izlučenja ili prodaje grla.
Tako se posle nekoliko godina jasno vidi koje koze daju najviše mleka, koje lako ostaju bremene i koje redovno imaju zdravstvene probleme.
PSSS upravo vođenje pisane evidencije navodi kao jedan od osnovnih uslova za uspešno gazdinstvo.
Uspešno kozarstvo počinje dobrom organizacijom
Najviše problema nastaje kada se broj koza poveća pre nego što gazdinstvo obezbedi dovoljno hrane, prostora i tržišta.
Mnogo je sigurnije početi sa manjim brojem kvalitetnih grla i pratiti koliko zaista koštaju seno, koncentrat, veterinar i održavanje objekta. Tek kada postoji stabilna proizvodnja i kupci za mleko, sir ili jarad, ima smisla povećavati stado.
Dobar uzgoj koza zato se ne zasniva na jednom „idealnom“ obroku ili rasi.
Najbolje rezultate daju zdrava grla, kvalitetna kabasta hrana, stalno dostupna voda, suv smeštaj, kontrolisana reprodukcija, preventivna zdravstvena zaštita i uredna evidencija.
Kada su ti elementi dobro postavljeni, i manje gazdinstvo može da razvije stabilnu i dugoročno održivu proizvodnju.
Zaključak
Uspešan uzgoj koza zavisi od dobre organizacije tokom cele godine. Kvalitetna ishrana, čista voda, suv smeštaj, redovna nega papaka, kontrola parazita i praćenje zdravstvenog stanja direktno utiču na proizvodnju i dugovečnost grla.
Posebnu pažnju treba posvetiti izboru zdravih koza, pravilnoj ishrani u bremenitosti i laktaciji, kao i nezi jaradi u prvim satima života. Jednako je važno voditi evidenciju o pripustu, jarenju, mlečnosti, bolestima i terapijama.
Za manje gazdinstvo je sigurnije krenuti sa manjim brojem kvalitetnih grla i postepeno širiti proizvodnju.
Kada su hrana, smeštaj, zdravstvena zaštita i plasman unapred dobro organizovani, kozarstvo može postati stabilan i održiv deo poljoprivrednog gazdinstva.